Teško je pisanje. Pišem o sebi. Izlivam dio svoje duše na čisti bijeli papir. Možda bih trebala da manje opterećujem ovo savršeno bjelilo koje uništavam teškim riječima, pogrešnim idejama i uvrnutim mislima. Možda sam samo sebična.
Voljela bih da mogu da crtam, da imam taj talenat. Papir bi ispao ljepši na kraju.
Ovako "samo" pišem, možda ni za to nemam talenat ali imam dušu. Imam srce. Imam svoje priče. Čudne, budalaste misli i ideje.
Sve ih cijedim iz svog, zaštitnički nastrojenog srca. Sve je to moje, moja dragocjenost. Moj dar. Moja bol. Moja tuga i sreća. Moja radost i patnja. JA.
Kroz običnu igru riječi pričam nešto. Jednu svoju priču.
To preporučujem samo onima koji su dovoljno hrabri da se uhvate u koštac sa svojim najdubljim emocijama (kakve god one bile). Samo oni koji imaju snage da svoju istinu gledaju tako ogoljenu pred sobom, samo takvima preporučujem pero i hartiju. Ako možete da se tako ogolite pred sobom (i pred drugima) - onda i pišite. Ako to osjetite - zaplačite. Još jednom zaigrajte sa svojim emocijama. Još jednom ih posjetite, zaplačite zbog njih, prelistajte ih. Biće vam lakše.
Pisanje je najbolji način da čovjek vidi koliko daleko može da ode sa svojim mislima i emocijama; koliko dobro se nosi sa svojim bićem. Sa istinom.
Moja istina. Tvoja istina, čitaoče. Vaša istina, ljudi. Zar ne trebamo biti ponosni na istinu? Zar je ne trebamo prihvatiti, prigrliti, oplakati je i naučiti? Može biti teška, surova, neprijatna ali je samo jedna. Zato je i posebna; zato se i njeguje.
Moja istina sam JA. Ovakva kakva sam. Cijelim tijelom, bićem, dušom, energijom.
Tvoja istina si TI. Baš takva kakva si; baš takav kakav si. Svaki dio tvog postojanja. Voli se!
Prihvatiti istinu i voljeti sebe su dva najveća izazova u životu. Ali je i to moguće!
Pisanjem otkrivate svoju istinu, i sebi i drugima. Pisanje pomaže da što bolje upoznate svoju istinu.
Pišite. Plačite. Upoznajte. Otkrijte. Prihvatite. Volite.
Ja već jesam... I znate šta? Istinski sam srećna.
Нема коментара:
Постави коментар