I onda sam, onako isfrustrirana, rekla sebi: "Dosta je više! Neka ovo bude poslednji put da čekaš da vidi insta story i da uopšte razmišljaš o tome da li će se javiti. Neće! Neće se javiti, nikad. Iskuliraj više. Dosta je bilo!"
Jer je zaista dosta. Nije jedini niti će ikad biti jedini. Ne treba da bude jedini. Pokušala si sa njim, dala si šansu ali je ipak odlučio da ode. To je u redu.
Prihvati to.
Toliko sam puta sebi rekla da trebam da se ostavim glupih snova i želja, sve su to pusta i uzaludna posla, a pritom uspješno sebe povrijedim čim se vratim u realnost.
Stvarnost je da je kraj. Nema ničega više. Očigledno je da nikada nije ni bilo ničega... Sem u tvojoj glavi. Osvijesti se djevojko!
Jesam li uradila što je bilo do mene? DA
Jesam li se dovoljno potrudila? DA
Ne želi! Jednostavno ne želi. Vjerovatno ima svoje razloge za to i to je okej. Istina mora da se prihvati, koliko god bolna i "nepravedna" bila.
Iako ćeš u sebi željeti da tvoj univerzum uradi nešto i pokrene njegov univerzum, to se neće desiti. Izbij iz glave dječije fantazije i kreni dalje!
Neka ovo bude poslednji put da sebi nanosiš bol zbog nekoga ko toga nije vrijedan. A toga baš niko nije vrijedan!
Poslednji put se nasmij na pomisao o njemu i poželi drugog.
Poslednji put uđi na njegov profil tražeći nešto novo - čega nema. Nema ničeg za tebe.
Poslednji put pomisli da je on neko poseban, jer nije, i da je tvoja krivica to što niste uspjeli, jer nije.
Poslednji put mu posveti nešto.
U redu? Obećavaš? Poslednji put?
Obećavam, poslednji.
Vrijeme je da prihvatim da je i bol dio odrastanja i sazrijevanja. Neka ovo bude i razočaranje, bol, patnja ali i lekcija. Prihvatam da on više nije, ne želi biti i neće biti dio mog života.
